Пожаревачки суд  основан је као први Нахијски суд у Србији 7.5.1821. године под називом Совјет пожаревачки. Непосредно по оснивању Совјета пожаревачког, кнез Милош је издао Наставленије кнезовима устројеног суда пожаревачког у коме је утврдио надлежност суда и главног нахијског кнеза Јосифа Милосавњевића, као судије. Под називом Совјет пожаревачки , он је поступао од 1821.године до 1823. године.Затим је Пожаревачки суд радио под називима :Магистрат  нахије пожаревачке ( 1823. д о1829. године ) , Суд нахије пожаревачке ( 1830. до 1835. године ), Исправничевство окружја пожаревачког ( 1836. до 1837. године ), Магистрат окружја  пожаревачког (1837. до 1870. године), Суд окружја пожаревачког ( 1840. до 1852. године ), Окружни суд у Пожаревцу ( 1852. године ), Пожаревачки првостепени суд ( 1889. до 1914. године), Пожаревачки првостепени суд ( 1919. до 1941. године ), Срески суд у Пожаревцу ( 1944. до 1965. године ), Општински и Окружни суд у Пожаревцу ( 1966. до 2009. године ) и од 2010. до данас Основни и Виши суд у Пожаревцу.

 

 Кнез Милош Обреновић (18.3.1780. - 26.9.1860.)

 

На основу увида у сачувану архивску грађу из времена суда Округа пожаревачког, види се интезиван рад у грађанско – правним предметима, међу којима се посебно издвајају наплате дугова, утврђивање права својине, расправа заоставштине, пријаве потраживања повериоца у маси умрлог, затим брачни спорови, поступак продаје покретне и непокретне имовине ради измиривања повериоца из новаца, тапије, ортаклук итд.

Од кривичних предмета било је оних који су се односили на сечу шуме без одобрења кметова, хајдучију, и разбојништво, крађу, тучу. Увреду власти, побуну, скрнављење цркве, убиство и покушај убиства, клевету, силовање, блудодејаније, прељубу, подводништво и побацивање детета, шверцовање.



Тапија на продају дућана. Садржи печат магистрата нахије пожаревачке, 1830. година



Доказна срдства у грађанским стварима била су заклетва по судском нахођењу, заклетва путем коцке у случају  када ниједна парнична странка није могла показати ни вероватност свог навода, већ обе изјављују  да се могу заклети, коцка о својини по сагласју парничних странака, сведоци, признање, исправе магистрата о продаји непокретности, прорачун трговаца у трговачким предметима, а за дуговање се дозвољавала казна затвора од које би се дужник могао ослободити чим исплати дуг у целини.

Као најчешће примењивани докази у кривичним предметима пред Магистратом пожаревачким се помињу заклетва, коју је окривљени полагао у цркви или суду, сведоци, заклетва кметова да окривљени није учинио крађу, признање слободно или на мукама добијено, Окривљени су пуштани уз јемство, чак и хајдуци пошто се закуну да  ће убудуће мирно живети.

Пожаревачки адвокат Стеван Максимовић ( 1844. до 1922. године ) истраживао је, сакупио и објавио у књизи  сућења у Књажевини Србији пре писаних закона 1898. године, збирку одабраних текстова из пресуда и решења Пожаревачког магистрата изречених у граћанским и кривичним парницама, насталим на подручју Магистрата у времену 1827., и 1828. и 1839. године и суда Окружја пожаревачког за године 1841., 1843. и 1844. Ово издање представља драгоцени извор сазнања о процесу организовања и развоја правног поретка нове српске државе.

Неке од одлука поменутих судова ни до данас нису изгубиле на актуелности.



Извод из уговора о закупу ергеле Љубичево, оверен печатом суда округа пожаревачког и потписом судије за неспорна дела, 1886. година