Законом о парничном поступку уређују се правила поступка за пружање судске правне заштите по којима се поступа и одлучује у парницама за решавање спорова насталих поводом повреде права личности и спорова из породичних, радних, привредних, имовинскоправних и других грађанскоправних односа, осим спорова за које је посебним законом прописана друга врста поступка.
ОСНОВНА НАЧЕЛА ЗАКОНА О ПАРНИЧНОМ ПОСТУПКУ
Странке имају право на закониту, једнаку и правичну заштиту својих права.
Суд не може да одбије одлучивање о захтеву за који је надлежан.
У парничном поступку суд одлучује у границама захтева који су постављени у поступку.
Странке могу слободно да располажу захтевима које су поставиле у току поступка. Странке могу да се одрекну свог захтева, признају захтев противне странке и да се поравнају.
Суд неће да дозволи располагања странака која су у супротности са принудним прописима, јавним поретком, правилима морала и добрим обичајима.
Суд одлучује о тужбеном захтеву по правилу на основу усменог, непосредног и јавног расправљања, ако овим законом није другачије прописано.
Суд може да искључи јавност само у случајевима прописаним законом.
Суд ће свакој странци да пружи могућност да се изјасни о захтевима, предлозима и наводима противне странке.
Суд је овлашћен да одлучи о захтеву о коме противној странци није била пружена могућност да се изјасни, само ако је то законом прописано.
Суд не може своју одлуку да заснује на чињеницама о којима странкама није пружена могућност да се изјасне осим ако законом није другачије прописано.
У парничном поступку у службеној употреби је српски језик и ћириличко писмо. Други језици и писма службено се употребљавају у складу са законом.
У судовима на чијим подручјима живе припадници националних мањина, у службеној употреби су и њихови језици и писма, у складу са Уставом и законом.
Странке и други учесници у поступку имају право да се служе својим језиком и писмом, у складу са одредбама овог закона.
Странке су дужне да изнесу све чињенице на којима заснивају своје захтеве и да предложе доказе којима се утврђују те чињенице.
Суд ће да размотри и утврди само чињенице које су странке изнеле и да изведе само доказе које су странке предложиле, ако законом није другачије прописано.
Суд је овлашћен да утврди и чињенице које странке нису изнеле и изведе доказе које странке нису предложиле, ако из резултата расправљања и доказивања произлази да странке располажу захтевима којима не могу да располажу.
Суд одлучује по свом уверењу, на основу савесне и брижљиве оцене сваког доказа засебно, свих доказа као целине и на основу резултата целокупног поступка, које ће чињенице да узме као доказане.
Странке су дужне да савесно користе права која су им призната овим законом.
Суд је дужан да спречи и казни сваку злоупотребу права које имају странке у поступку.
Странка има право да суд одлучи о њеним захтевима и предлозима у разумном року.
Суд је дужан да поступак спроведе без одуговлачења, у складу са претходно одређеним временским оквиром за предузимање парничних радњи (у даљем тексту: временски оквир) и са што мање трошкова.
Непоступање судије у временском оквиру је основ за покретање дисциплинског поступка у складу са одредбама Закона о судијама.
Суд ће да упути странке на медијацију или на информативно рочиште за медијацију, у складу са законом, односно да укаже странкама на могућност за вансудско решавање спора медијацијом или на други споразуман начин.
Кликом на наредни линк можете преузети Закон о парничном поступку, ради детаљнијег упознавања са основним правилима и свим фазама овог поступка.
* За преглед наведених докумената потребно је да на вашем рачунару имате инсталиран програм "Adobe reader", који можете преузети ОВДЕ.
