Повељом о људским и мањинским правима и грађанским слободама ("Службени лист СЦГ" бр. 6/03) се у члану 29. став 2. каже да свако има право на приступ подацима у поседу државних органа, у складу са законом.

Уставом Републике Србије ("Службени гласник РС" бр. 1/90), у члану 10., наводи се да је рад државних органа доступан јавности, те да се јавност може ограничити или искључити само у случајевима који се законом одређују, и Законом о јавном информисању ("Службени гласник РС" бр. 43/03) се детаљно регулише.

Јавно информисање је слободно и у интересу јавности, не подлеже цензури, нико не сме, чак ни на посредан начин да ограничава слободу јавног информисања, нарочито злоупотребом државних или приватних овлашћења, злоупотребом права, утицаја или контроле над средствима за штампање и дистрибуцију јавних гласила или над уређајима за емитовање и радио фреквенцијама, као ни било којим другим начином подесним да ограничи слободан протек идеја, информација и мишљења (члан 2).

Овом стратегијом врши се промоција суда и његових активности ради поправљања имиџа и самим тим подизања нивоа поштовања и поверења грађана у суд и његове одлуке, пружања информација које ће помоћи да грађани боље разумеју судску процедуру, и учинити да рад суда постане транспарентнији и приступачнији, и омогућити консултације са свима који имају утицаја на рад суда, како би се прикупиле реакције на рад суда и утврдиле могућности за побољшање.

Грађани ће боље разумети како суд функционише, зашто се одређене активности предузимају, какве су њихове улоге и одговорности. Такође, грађани ће боље разумети (правна и друга) ограничења која утичу на рад суда. Ако су грађани добро информисани и упућени, мања је и вероватноћа да на њих утиче нетачно и сензационалистичко извештавање медија.

Странке у суду (укључујући и професионалце) ће имати јаснија и реалнија очекивања када посећују суд или сарађују са њим. То би требало да умањи ниво страха и неизвесности које корисници услуга суда понекад осећају. Ови би, такође, требало да допринесе побољшању ефикасности и смањи број спорних питања и жалби у вези са радом суда.

Запослени у суду ће имати користи од побољшаног односа са грађанима (укључујући и странке), мањег броја неспоразума, који се могу избећи, и, самим тим, имати пријатније услове за рад. Требало би да дође и до повећања ефикасности зато што ће већи број корисника услуга судова радити оно што се од њих очекује, без непотребних одлагања. Суд ће имати користи и од побољшаног односа са медијима и бити у стању да боље одговори (ако је потребно) на извештаје медија о раду суда.

Медији ће имати користи од тога што постоји дефинисан канал комуникације са судом, и лакше приступати тачним и благовременим информацијама. Медији би такође требало да имају користи од бољег схватања начина рада суда

Невладине организације ће боље разумети како суд функционише, и самим тим моћи да пруже тачне, благовремене и поуздане информације грађанима, посебно онима из угрожених друштвених група.

Међународна заједница ће боље разумети каква ограничења утичу на рад суда и на који начин може да му помогне и пружи подршку. Временом, овим путем, ће се повећати ниво поштовања и поверења у српско правосуђе.

 

СВРХА СТРАТЕГИЈЕ:

У јавним гласилима слободно се објављују идеје, информације и мишљења о појавама, догађајима и личностима о којима јавност има оправдан интерес да зна, осим кад је друкчије одлучено Законом (члан 4.) Носиоцима државних и политичких функција ограничена су права на заштиту приватности која имају лица на која се односи информација, ако је информација важна за јавност, с обзиром на чињеницу да лице на које се односи информација врши одређену функцију (члан 9). Државни органи и организације, органи територијалне аутономије и локалне самоуправе, јавне службе и јавна предузећа, као и посланици и одборници, имају обавезу да информацију о свом раду учине доступном за јавност, и то под једнаким условима за све новинаре и сва јавна гласила (члан 10.)

У јавном гласилу нико се не сме означити учиниоцем каквог кажњивог дела, односно огласити кривим или одговорним пре правоснажне одлуке суда или другог надлежног органа (члан 37). Такође, ради заштите права малолетника у јавним гласилима мора се посебно водити рачуна да се не нашкоди моралном, интелектуалном, емотивном или социјалном развоју малолетника, малолетник се не сме учинити препознатљивим у информацији која је подесна да повреди његово право или интерес (члан 41) и изузетно, информација из приватног живота, односно лични запис, може се објавити, између осталог, без пристанка лица на које се односи, ако је лице својим понашањем дало повода за објављивање информације односно записа, или ако је објављивање у интересу правосуђа, безбедности земље или јавне безбедности (члан 45.)

 

Шта је Комуникациона и ПР стратегија?

Комуникациона и ПР стратегија суда је план који садржи следеће:

* Сврху и циљеве комуникационих и ПР активности суда
* ‘Циљну групу’ за Стратегију
* ПР и комуникационе активности које суд намерава да спроведе (нпр. шалтер за информације, конференција за штампу, дани отворених врата)
* Сврху сваке комуникационе активности или главних порука /информација које ће се пружити
* Очекивану учесталост сваке од комуникационих активности
* Очекиване трошкове сваке од комуникационих активности

Пажљиво формулисана стратегија је драгоцено средство да се обезбеди то да ће суд осмислити и спровести комуникационе активности с циљем да информише и консултује своје странке и промовише рад суда.

 

КОНТЕКСТ

Председник суда, судије и судско особље у суду дужни су да обезбеде потребне услове за јавност рада суда и одговарајући приступ медијима у погледу актуелних информација и поступака који се воде у суду, водећи рачуна о интересима поступка, приватности и безбедности учесника у поступку, време, место и преглед суђења свакодневно се објављују на видном месту испред просторије у којој ће се суђење одржати, с тим да ће се за суђења за која постоје веће интересовање јавности обезбедити просторија која може примити већи број лица (члан 53.)

Обавештење за медије о раду суда даје председник суда или судија кога он огласи, обавештења у вези са поједним предметима, уз сагласност председника, може давати и судија који у предмету поступа, с тим да подаци у обавештењима морају бити тачни, једино се не саопштавају они подаци који представљају службену тајну (члан 54. ст. 1. и 2.),

* У Врховном касационом суду Србије, Апелационом суду, Вишим и Основним судовима са већим бројем судија оснива се информативна служба или се одређује судија, односно лице (портпарол) у циљу отвореног и објективног информисања јавности у раду суда (члан 54. ст 3.)

* Фотографисање и снимање у суду, као и јавно приказивање, може се обавити уз претходно прибављено писмено одобрење председника суда (члан 55.)Видео и звучно снимање на главном претресу у кривичном поступку и јавно приказивање снимака ван случајева из чл. 179. ЗКП-а, обавља се по одобрењу председника Врховног суда Србије, уз претходно прибављено мишљење председника већа, судије и сагласност странака, а на главној расправи у парничном поступку јавно приказивање снимака по одобрењу председника суда, уз претходно прибављено мишљење председника већа, судије и сагласност странака (члан 56. ст. 1. и 2.)

* Фотографисање у току суђења и јавно објављивање фотографија одобрава председник већа - судија, на основу претходно дате сагласности странака и осталих учесника у поступку (члан 56. ст. 3.)

* Судије и судско особље суда који у медијима пишу или говоре у своје име о правним, друштвеним и другим питањима у вези са појединим случајевима из праксе суда, дужни су да приликом тих излагања изричито истакну да пишу или говоре у своје име, односно да износе своје мишљење (члан 57.)